Došao si kao duga posle dugotrajne kiše, 
tvoj dah mi je kao magnet obuzeo grudi.
Svakim danom iznova me očaravaš sve više, 
da mi duša od slatkog nemira poludi.

Samo ti si moju tugu lako odagnao
i vratio mi osmeh zaljubljene žene.
Ugašene snove si u meni rasplamsao,
A da li ćeš i zadnji ples sačuvati za mene?

Znam da sreću može tuga zameniti lako,
a znam da i snovi mogu java postati.
Desilo se slučajno, pa nek ide tako...
ako si mi suđen, moj ćeš ostati.

Samo ti si moju tugu lako odagnao
i vratio mi osmeh zaljubljene žene,
Ono što niko nije, ti si prepoznao,
I vrati mi veru da ljubav opet krene.

Nek nas  život  nosi preko trnja i oluje,
Iskušavaju daljine i neprospavane noći,
Ako ljubav među nama iskreno potraje,
Ni jedna nas sila razdvojit neće moći.