Otišla je uplakana tužna,
Još mi ruke njena suza peče.
Grlila me kao nikad prije,
Da l’ je znala da se vratit’ neće.

Voleo bih da me nisi srela,
Da mi nisi pričala o sebi.
Ne bi me duša toliko bolela,
Sad ne bih tako maštao o tebi.

Neko veče kad sam te video,
Dobro da nije stalo srce moje.
Jedva da sam disati uspeo,
Mislio sam umret - gotovo je.

Još te čuvam ispod ovog neba,
Ko poslednju kap utehe svoje,
Ništa mi drugo sem tebe ne treba,
Vrati mi se, vrati milo moje.

Povedi me još jednom sa sobom,
Bilo kojom ulicom na svetu.
Povedi me, umreću za tobom,
Još mi trebaš, kao sunce letu