U gradu naše mladosti, 
Tuga se ko bršljan širi. 
Ni Dunavom ne plove brodovi, 
Kao kad smo mi tu bili. 

Umorne ulice spavaju, 
Dok Dunav tiho žubori. 
Sanjari budni sanjaju,
Samo mene tuga mori.

Još jednu tužnu besanu noć, 
Ovde sam provela, 
Tu na našem mestu ljubavi, 
Tu gde sam te volela. 

Ulicama naše mladosti,
Još sećanja lebde i bdiju.
Te naše dane sreće i radosti,
Skupa sa tajnama kriju.

I često bih tu srce primakla, 
Kad čežnja me probudi. 
Svaku travku suza bi dotakla, 
Kad stara želja poludi. 

Druga vremena nam dolaze, 
A Dunav o nama pamti sve.
Rane što ćute - ne prolaze,
Jer sve tvoje još u meni je.