Da me voliš, ne, nemoj mi reći,
pusti srcu nek’ nasluti samo.
Draž dodira biće mnogo veći
kad u njemu ljubav prepoznamo.

Ne govori, neka pogled kaže
što se rečju ne može izreći.
Nek nam ruke dodirima traže,
taj osećaj što vodi ka sreći.

Kad srce srcu otkucaje broji,
i kad ćuti, najviše se daje.
Sem ljubavi, tad ništa ne postoji,
što tiho niče, duže će da traje.

Kad se usne sasvim tiho spoje,
I vreme kao da zastane na tren.
U toj sreći gde duše pesmu poje,
svaki dodir postaje refren.

Ne pitaj me što se srce smeši,
kad si blizu sve odgovore zna.
Ćutanjem su dodiri nekad mnogo lepši,
nego reči koje izgovaramo ti i ja.

Na usnama nema toliko divnih reči,
koliko nežnih dodira na vrhu prstiju.
Samo ljubav može rane da izleči,
a i ruke da pričaju dok nas miluju.

Nije ljubav samo ono što ljudi na tren vide,
ljubav je i kad ostaneš sam sa tišinom.
Nije ljubav samo kad te grle i kad i se dive,
već kad nekog voliš uvek istom jačinom.