Pusta mladost izazova ište,
Igraju se zrnom od olova.
Nebesko im potkrovlje lovište,
A laka meta krila golubova.

Tu, na grani, mlada golubica,
Brižno svoje  ptiće obilazi.
Pa iz gnezda često proviruje,
Da l' njen golub uskoro dolazi.

Moj golube, moje desno krilo,
Čuvaj mi se vetra i oluje.
Dugo mi te, ptico nije bilo,
Srce jedva čeka da te čuje.

Golub krila nebom raširio,
Kao da je čuo misli njene.
Put oblaka snagom poletio,
Da nahrani ptiće nenahranjene.

Srećno golub krilima krstari,
Iz gnezda mladi golubi poleću,
Kao mladi nebeski mornari,
Raduju se svom prvom proleću.

Golubica, srećna sve cvrkuta:
"Moj golube moje desno krilo.
Naše ptice izvedosmo do puta,
Bezbrižno im sinje nebo bilo."

Ali mladost, nije mladost bila,
Već družina junaštva rđavoga,
Puče ljuta puška ubojita,
Pade golub krila krvavoga.

Kuku meni šta sam dočekala,
Kriknu mlada golubica s grane.
Lako vam je puškom na krila nejaka,
Iz oka suze lete na sve strane.

Ljuto kune golubica bela.
“Mojom suzom savest okitili.
Crna voda puške vam odnela,
Gnezdo ste mi pusto ostavili.”