Pogledom me nežnim milovati znao.
Nesiguran pokret, osmehom da krasi.
Al' poljubac prvi kad je procvetao,
Tad poželeh da se noć, nikad ne ugasi.

Pogledom je znao vatru da raspline.
I bez dodira je gorelo ovo srce moje.
Rečima me nežnim dizao u visine.
Al’ ipak je sudbina učinila svoje..

Svaka rana zaraste, ma koliko da boli,
Pa ni tuga ne može večno trajati.
Dođe druga ljubav... opet čovek voli.
Al' prva ljubav uvek će, prva ostati.

Iako daljine brišu tragove tih dana,
I kroz sve ove godine, sećanje nas prati,
Prva ljubav će ostati na srcu sačuvana,
Ni vreme ni bol je ne mogu izbrisati.