Dok tiho cvile strune violine,
Suza vraća slike iz davnine.
Juče saznah da je ovde bila,
Al' kasno me je, kasno potražila.

Hej, cigani nek’ žice tiho zvone.
Svirajte mi ne pitam za cenu.
Pevajte mi dok duša ne klone;
Noćas bolom plaćam, 
za svaku suzu njenu.

A kad krenu naše pesme stare,
Od tuge gorim k'o žar na cigari,
Pa uz vino, dimove i čaše,
Svaka rana opet prokrvari.

Nek’ violina zacvili  još jače -
Nek’ slomi ovo srce u grudima.
Znam da i ona noćas negde plače,
A ja ću dušu dati ciganima.