Govorio si, da suviše sam jaka,
Kao da je snaga toliki greh u ženi.
Možda nisam bila na suzama baš laka,
Zato nikada i nisi verovao meni.

Ne, nisu moje grudi, kao led ledeni,
I te kako suze, u oku mi zasjaje.
Al’ ti si se plašio, te žene u meni,
I polako gubio, sve što ti srce daje.

Ako te suza nekad vrati u te dane,
K’o i meni što često vraća tvoje ime,
Shvatićeš tada da i najtiše rane,
Najduže gore negde ispod tišine.

Mada moje srce sad ima svu slobodu,
Ali ti češ zauvek ostati deo mene.
Jer ljubavi neke i onda kada odu,
Ostavljaju trag koji nikada ne vene.