Ajme meni mili bože, lepe muškadije,
Sve delija, do delije - al' se kolo vije.
Pokraj kola devojke, još ne isprošene,
Okom odmeravaju sebi mladoženje.

Kolovođa kolo vodi - ko drugi već Mita,
Alaj mu se drma, trese, kosa valovita!
Ma šta kosa i brkovi u ritmu mu skaču,
 ispod oka namiguje, na svoju udavaču.  

Ali evo i pajtaša, kog želi svaka snaša,
Bila ona iz grada, il’ bila sa salaša.
Vragolasti Ðoka, razigranog gena,
Čim zaigra izmami uzdahe kod žena.

Al' se kolo vije,  - sve je šarenije!
Al' dok Pera ne zaigra, kolo kolo nije.
Ma zna stara lola, bećar i nevera,
Kako tugu s devojačkog lica da rastera.

Bome neće ovo kolo, sve do zore stati,
Jer još ima muškadije što će zaigrati.
Evo, ljudi, diže se i sprema se Buda -
E, vala sad bi u kolu, moglo biti čuda.

A vidi vidi Goluba, što se kočoperi……
Umislio da su svi drugi amateri,
Pa stao do Vuka, s njim korak odmerava,
Ma leteće i perje  - ritam se ubrzava.

I sve što bliže zori, sve bolji igrači.
Nema cure koju ovo kolo ne privlači.
Jer kakav je u kolu - takav je na delu.
Tako cure biraju mladoženju na selu.