I ova noć je otpočela s kišom,
Kao da je plakala za nama,
Kao da je znala da nas deli,
Da ćemo se rastat’ u suzama.

Poljubi me još jednom na kraju,
Kao nekad dok nju nisi sreo.
Pa nek suze kiše nadjačaju,
Da verujem da si me voleo.

Moj ruzmarin već polako vene,
A i ja ću uvenuti s njim.
Nek sećanje čuva uspomene,
Bar tu da mogu da te zagrlim.

Ako nekad prođeš stazom kojom lutam,
I poželiš da mi lečiš krila slomljena, 
Naći ćeš me gde čekam i ime ti čuvam,
U zagrljaju tuge, kraj naših uspomena.