Kad bi znao koliko sam plača,
Iza lažnog osmeha ja krila.
Stara tuga još za mnom korača -
Imala te, a željna te bila.

Posle tebe duša mi ostala, 
Ko robinja bez svog gospodara.  
Volela te, čekala, praštala...  
Zar da se srce, toliko razočara?

Ma, bilo ti kao meni što je -
Da me sanjaš i kad budan ti si, 
Da tuđe usne osetiš ko moje, 
Da ludo voliš, a da voljen nisi. 

Sve od jutra pa do sitnih sati,
Ko utopljenik zvao ime moje. 
Ne mogao bez mene zaspati, 
Kao ni ja bez ljubavi tvoje.

Pa da vidiš kako srce boli,
Kad tuga stisne u četiri zida,
Kad ranjena duša milost moli,
A tebi nema ko rane da vida.