Gde nestadoše one čari i ona lepota...
Kad bi nam se pogledi u prolazu sreli?
Kad je srce mamio, taj izazov života, 
A obrazi nam bili, rumeni i vreli. 

Al’ gde su one noći nežne polutame,
I čekanje da te neko zamoli za ples,
Il’ onaj trenutak, kad biraju dame,
A u grudima želje prave urnebes.

Mili Bože, gde su sada, ta vremena stara, 
Kad se razum bez dodira pomutiti znao,
I onaj tihi zagrljaj što s nogu obara, 
Kad se prvi poljubac sa usana krao?

I gde su svi ti snovi što smo tada snili,
U blaženoj noći, dok je mesec bdeo?
Možda smo ih negde, usput izgubili,
Ili ih je vetar, zauvek odneo!

Još koraci moji, te naše staze prate,
I naše staro mesto, uzdahom okitim.
Eh, da se te noći, bar na trenutak vrate,
 Ne bih srce štedela, da ih s tobom oživim.