Jednom, kad postanem prah od čoveka,
i zvezda u prostranstvu svemira,
biću vojskovođa tvojih snova,
da te čuvam od svakog nemira.

Postaću sila što snovima vlada,
da ti umirim svaki nemiran san,
da ti duša nikad od tuge ne strada –
moliću za tebe svaku noć i dan.

Kad te obuzme tišina u prohladnoj noći,
s one strane prozora ću kao senka stati,
zvezdanim sjajem ljubiću ti oči,
nežnom pesmom anđela ću te uspavati.

Jednom ću postati vazduh od svile,
da me uzdahom srca udahneš ti.
Kad postanem senka iz Božje ruke mile,
biću dušo tvoja senka ljubavi.

Pomisli na mene kad sklopiš oči snene,
I u snu ćeš čuti svog anđela glas
I zato nemoj suze trošiti na mene,
jer ljubav će srećo večno spajati nas.