Te subote oko četir’ sata, 
Rasan peto na vrh krova stao. 
Glasne žice ko strune od zlata. 
I na znanje on je svima dao. 

Kuku - riku - riku - ku! 
Organizujemo žurku!  
Gazda oš'o na more!  
Biće tulum do zore! 

Uvek tačan i na vreme, 
Lepi slavuj stiže. 
I već odmah na početku, 
Sve na noge diže. 

Hej živino iz Gornjeg Kokotca, 
Klonite se domaćinskog lonca! 
Ne verujte lepoj domaćici, 
Završićete, u vreloj čorbici. 

Al’ kad mlade koke zaigraše. 
Peva slavuj i ne žali glasa. 
Lete zrna ko kafanske čaše. 
Ćuran misli da je glavni dasa. 

Malo pripit pa ćurki ćurliče. 
Laže stoka da sam te varao. 
Ćurko moja, ne veruj u priče, 
Za tebe bih, u vreo lonac stao. 

Peto krilom glavu podbočio 
Pa ispod oka koke odmerava. 
Mlađu gleda, krestu naoštrio. 
Al’ stara koka, dobra, boli glava. 

Stari jarac ljubi kozu mladu, 
Još ga snaga služi ko u šarca. 
Pa mekeće, nek i drugi znadu. 
Da bez starca nema ni udarca. 

Svinja grokće pa se vepru žali. 
I opet sam ja najdeblja bila. 
Svi su mi se za stolom smijali. 
Ona mi guska žurku pokvarila. 

Ma ćuti svinjo ko *ebe kilažu, 
Mene više plaši gazda Boža. 
Čuvaj prase, Uskrs ide, kažu. 
Znaš da j' gadan, kad se lati noža. 

Pa i na toj životinjskoj žurci, 
Ima onih koji mafijaju. 
Došle kuje i seoski džukci. 
I napraviše karambol na kraju.