Prošao sam ja tu stazu od stakla,
Onog trena kad si mi dušu dotakla.
Zbog tebe sam raj na kocku stavio,
Zbog tebe i staro društvo ostavio.

A svaka moja noć još uvek te doziva,
Svaka moja suza još ime ti sakriva.
Još me svaka žena na tebe podseti,
Al' niko kao ti ne ume tako boleti.

Tvoje izvinjenje skupo me koštalo,
Nedužno je srce zbog tebe stradalo,
Sitna sam ja riba u moru želja tvojih,
A umreću za tobom očiju mi mojih.

Već svi znaju da sam davno pao,
Bez kočnica, bez plana i reda.
I neka sam, opet bih ti srce dao,
Pa taman samo, samo da te gleda.