Ah, to ludo doba kad se ljubav proba,
Bez kočnice, bez plana, bez mere i kraja,
I taj prvi doživljaj što pamti se do groba
Ostaće nam na srcu do zadnjeg otkucaja.

Mada tada volimo i više no što treba,
Al' kako u tim godinama možemo i znati,
Kad mladost krila raširi, leti iznad neba,
A radoznalo srce ume svuda potrčati.

I tek posle shvatimo šta je stvarno bilo,
Da nije baš svaka suza bila samo bol,
Već da nas je ipak, to ludo doba naučilo,
Da svaka nepromišljenost srcu daje novi gol.

I ma koliko da je ljubav tad luckasta bila,
U nama će ostaviti, trajan, divan sklad,
Nežne, tihe pesme, pozlaćenih krila,
Pa ti duša zatreperi - i kad nisi mlad.