Tako nam je malo za sreću potrebno,
koja lep reč i dodir nežnosti.
Al' nažalost, sve manje, mi smo zajedno,
i kako da nam tuga to srcu oprosti? 

Tako nam je malo za ljubav potrebno,
tek ruka u ruci i želje da se spoje.
Mi nikako da vreme uskladimo zajedno,
a mogli bi se kajati, za postupke svoje.

Tako malo treba da nas neko voli,
zrno žara na srcu i koje nežno veče.
A jednom kad nas noć rastanka zaboli,
odneće nas reka suza kad poteče.

Tako malo treba za malo radosti,
tek blaženi osmeh i koji pogled vreo.
A kad nas bude stigao žal iz mladosti,
boleće nas tuga i to kroz život ceo.