S kim god da stanem - ista priča svud:
nema posla, nema para, kriza udara.
I ja bih da bežim, al' pitam se kud?
Kome trebam s teretom punih nedara?

I zato čim vrata stana zaključam,
sve probleme iza brave ostavim.
Pa kad mi je najteže, a ja zapevam -
na lice osmeh stavim, sve zaboravim.

I ja živim paralelno sa srećom i tugom,
al' osmehom svima poželim dobar dan.
Nedam da me život smatra svojom slugom;
hoću da ga živim onako kako znam.