Ne dozvoli da ti zver iz ruke vodu pije.
Pripitomiš je, nahraniš je, pa te ujede.
Ne znamo ni kakva ćud se u ljudima krije.
Al’ verujemo, družimo se, pa nas povrede.

Nećeš moći put života kao polje preći.
Pa ni pravog prijatelja nije steći lako.
Ne veruj u brojke ni u prazne reči.
Jer prijatelj ti pravi, ne može biti svako.

Kad život svetla ugasi usred hladne noći,
Tada će i mnoge maske s lica popadati.
Pravi će ti prijatelj istog trena doci,
A drugi će uvek dobar izgovor imati.

Bogatstvo se ne meri mrtvim kapitalom.
A najmanje odakle si i po zvanju ko si.
Džaba glamur i elita za bogatim astalom,
Ako čovek u grudima praznu dušu nosi.

A pravi je prijatelj kao staro vino,
S godina postaje sve bolji i bolji,
Jer kad prvi vetar života osetimo,
On doleti kao ptica kad si u nevolji.

Pravi prijatelj i kad sve stane,
Ne okrene leđa, ne ostavlja rane.
Ostaje uz tebe i kad život boli,
Kao vino – što starije, to se više voli.