E, mladosti moja, ko bršljan si se plela.
Sad već snaga zašla u ove kose sede.
Jedva i da mogu, skinutI oblak s čela,
Kad me teški uzdah sećanjem provede.

 Bože dragi kol’ko sam se naljubio žena...
Plakao ko dete, a tužan nisam bio.
Sagorev'o, goreo, k'o žar iz plamena,
S tim bolom, bez bola, grudi okitio.

Čitavo bogatstvo na svirače dao.
Na jastuku devojačkom, suze biserio.
Onako drčan, besan, na zvezde lajao.
U rođenoj kući, redak sam gost bio.

A sad gledam kako grana, za granom se suši.
Što mnogi nisu mogli - sve sam ja to proš'o.
Znam, bogatu ću riznicu, poneti na duši.
Pa mi neće biti žao, kad budem gore poš'o.