Kako nas Bog gleda, s one strane neba?
Malo pre sam o tome, baš razmišljala.
Jer svakom od nas blagoslov i spasenje treba,
Za to jednom kad nam bude, duša zaspala.

U svima nama spava, dobra i loša strana,
Sve zavisi ko će koju stranu da probudi.
Skoro da i nema, međuljudskog poštovanja,
Al’ kakva su nam vremena, takvi smo i ljudi.

Ova teška gospodarska i socijalna kriza,
Iz utrobe zemlje će nam i zadnji krik izvući.
Svevišnjega poruke, svi gledamo izbliza,
I tačno će nas nebriga jednom i dotući.

Ali zlu se ne čudili, ni šta nam se dešava,
Rasulo se seme mržnje, gori čitav svet.
Ni ptica na grani, mirnim snom ne spava,
Ni cvet nema miris k'o nekadašnji cvet.

Sve dok nasilnici u rukama drže krvav mač,
I dok se korak ne vrati, ka istini i pravdi,
Teško da će se zaustaviti, dečji strah i plač,
Al nažalost, ljudski um se jako sporo hladi.

Ljudski razum pod hitno bi treb’o da se budi.
Jer ovo je za planetu zločin čovečanstva.
Mora da se i Bog čudi kakvi smo to ljudi,
Kad živimo bez ljudskosti i bez dostojanstva.

A Bog nam je s ljubavlju,planetu Zemlju dao,
Da bi od nje napravili ovozemaljski raj,
Ne znajući, koliko čovek može biti zao,
I da ćemo sami sebi, odsvirati kraj.