Da su meni majko krila leptira,
Da poletim noćas putem svemira,
Da me nose oluje divljih vetrova,
Da ne čujem pesmu njegovih svatova.

Na njegovom će licu sreća sijati,
A na mom srcu rana ranu otvarati.
Ma čija li je majko, čija karma to -
Moja ili tvoja, kad sve je prokleto?

Otvorite mi noćas vrata nebeska,
Ili nek me nosi hladna Sutjeska,
Sutra, kad bude pred oltar stao s njom,
Gotovo je majko, i s mojim životom.

A sutra, kad me više, majko ne bude,
Ako ga moje suze iz sna probude,
Ako vidiš da mi je nesrećan i sam -
Priđi majko i kaži: “Sve mu opraštam.”