Kad oči progovore više i od reči.
I kad nežan dodir srcu kaže sve.
Koja sila može, tu ljubav da spreči?
Ma nijedna srećo, nijedna, zar ne? 

I u drugom životu bi prepoznala tebe. 
Jer ne rađa se često, neko kao ti.
I na nebu bih prepoznala taj šum oko sebe,
Taj predivan šum, tvoje ljubavi.

Sa usana tvojih teče med i mleko,
Na izvoru tvog glasa, pesma ljubavi.
Pa i kad sam srećo, od tebe daleko, 
U mislima sam s tobom, ne zaboravi! 

Jer ljubav kad je prava ne poznaje granice,
Ne boji se oluja ni vetrova zlih,
Ona spaja srca, kao dve stranice,
Jedne iste priče, od snova satkanih.