Što volim da se igram, sa tom igrom reči.
I da svojoj pesmi svu slobodu dam.
Svakom stihu nastojim, oprezno da priđem.
I najlepšim slovima da ga nagizdam.

Ne kažem da nema istine o meni,
Al' više volim teme iz mašte da ukradem.
Pa kad neke segmente, života promenim.
Tad zaista svu ljubav, svakom stihu dadem.

Kad otvorim vrata tog virtualnog sveta,
I kad oči ugledaju tu beskrajnu lepotu.
Mašti pustim na volju, nek ide, nek šeta,
Tad osetim, kao da sam, u drugom životu.

Kad se nađem u snovitim predelima svojim.
Kad mi misli zaokupe senke prošlosti.
Već se osipaju godine pod nogama mojim,
A još me kad-kad pecne, taj žal mladosti.

I dok život tiho teče, ko sumorna reka,
Sve što osta od mladosti, u pesmama je mojim.
Ma dušu sam im dala i ne žalim, neka!
Jer dok moje pesme žive i ja ću da postojim.