E, nesrećo moja brigo moja stara,
Svi pričaju da me, tvoje srce vara.
Ma znam da ljudi lažu, pa ti oprostim.
Al' jeftine karmine ja stvarno ne nosim.

Verujem ti srećo, što ne bih verovala.
Ta otkud bih ja u tebe posumnjala.
Kad znam da ljudi lažu isto kao pre,
Rekli su sa jednom, a bio si sa dve.

E, nesrećo moja, crnu ti minutu,
Kažu često parkiraš kamion na putu.
Ma znam da opet lažu, u pravu si ti,
A drugu ćeš mi sandalu sutra doneti.

O, muko moja ljuta nevernog ti gena,
Odjednom samo tebe kači noćna smena.
I opet  ljudi lažu, ljubomorni, znam.
Al’ ne znam kojem šefu ovaj brus da dam?