Evo još jedne besane noći.
Tiho se spušta u maleni dom.
Jedna će starica na počinak poći,
I moli se pred svetom ikonom.

Usliši Bože, molitvu moju!
Mom sinu jedincu zdravlje daj.
Da sačuva razum i veru svoju,
Da ga tuđeg sunca, ne opeče sjaj.

Da odoli svetlima velikoga grada.
Da se često seti, da mi je on sve.
Od krilatih želja da mi ne nastrada.
Čuvaj mi ga Bože! Čuvaj, molim te!

Kotrlja se suza, niz obraz se ruši.
Drhtavom rukom gasi plamen sveće.
Opet će u krevet, sa istim teretom na duši,
Da li će ga još jednom, videti il’ neće?