E kad bi vi znali koje su to muke,
Kad ova moja duša vikendom poludi.
Ajme meni kad čuje harmonike zvuke,
Načisto da izleti napolje iz grudi.

I kažem joj: “Ćuti, jadna mi ne bila,
Razvlači tu pitu i ne traži vraga.
Jesi l' htela muža? Pa sad eto ti ga -
Sad tetoši njega i drž' se kućnog praga.”

Šta je sebi umislila ta matora frajla,
Da mu oči zamaže pita krompiruša!
Ma tako mi svetog Arhangel Mihajla,
Neće smeti muziku ni u kući da sluša.

Ko biva sad i ona piše neke balade,
A vidim, bome, privlači je taj život boema.
Rekla sam joj: “Cvrc Milojka, sede svoje rade!
Čuvaćeš ti meni njega, il' ima da te nema.”

Čuj da ga izgubim - pa jedva sam ga našla!
Ta matora bećaruša, s njom uvek problema.
Ko da joj je dvadeset, još bi svuda zašla,
Al' doterala sam je u red - sad bolje od nje nema.